Nastavkom istraživanja stranice prihvatate upotrebu kolačića. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije i/ ili ne želite da imate kolačiće kada koristite stranicu, posetite deo O kolačićima.

Slažem se
Научнa сарадница Института економских наука Милица Кочовић De Santo, излагала је са позивом на догађају Commons, Commoning, and Social Change Workshop

Научнa сарадница Института економских наука Милица Кочовић De Santo, излагала је са позивом на догађају Commons, Commoning, and Social Change Workshop

Научнa сарадница Института економских наука Милица Кочовић De Santo, излагала је са позивом на догађају Commons, Commoning, and Social Change Workshop, одржаном у хибридном формату11. и 12. новембра 2023, где је присуствовало тридесет излагача у оквиру 9 сесија, организованих од стране School for Environment and Sustainability, Универзитета у Мичигену. Научни догађај, био је замишљен тако да се унапред припреми драфт истраживања и презентација, како би учесници могли да се упознају са истраживањима и благовремено припреме питања за квалитетну дискусију у оквиру самог догађаја. Главни говорници су били савремени водећи научници у области commons / commoning теорије Sheila Foster и Angelos Varvarousis.

Истраживања и закључке до којих су тимски дошли у оквиру ЕПИКА пројекта финансираног од стране Фонда за науку. Милица Кочовић Де Санто је представила у оквиру сесије 3, истраживањa на тему Rebellious spirit of the place re-creates commоning, након чега је отворена квалитетна научно-стручна дискусија.

Научни догађај је покрио разноврсне теме и закључке које произлазе из великог броја студија случаја, сектора, ресора и феномена. Излагањима су биле обухваћене теме практиковања заједничког са циљем управљања и развојем:

  • Просторно-планских пракси које интегришу друштвену, еколошку и климатску правду; Трансформативним и одрживим потенцијалима практиковања заједничког (цоммонинга) на примерима урбаног баштованства, одрживих система производње хране; одеће; циркуларне, социјалне и солидарне економије;
  • Постизања одрживости кроз полицентричне облике управљања природним добрима (водом, рибњацима, океанима, шумама)
  • Партиципативни процеси и оснаживање кроз практиковање заједничког (цоммунинг) (кроз примере управљања климатском правдом од стране младих; економско феминистички приступи заједничком у погледу на политике становања и неге;
  • Менаџмент добрима ( прехрамбени провизиони системи; интегрисање дивљих животиња и права природе у менаџмент активности и др.)
  • Оквири и модели ( Блокчејн као трансформативни систем комонинга; еволуција институција и агент басед модели;
  • Од моде до будућности (комонси и комонинг у текстилној индустрији) и 7) комонси и екстрактивизам (храна, рудне индустрије, шуме)

Студије о заједничком и практиковање заједничког долазе из хетеродоксних економских теоријских промишљања. Прецизније,институционална и еволуционарна економија представљају основна теријска полазишта у изучавању комонса. Поменута полазишта претпостављају мета аналитичке оквире и интердисциплинарност која је успостављена у оквирима друштвено-хуманистичких наука.

Најзначајнији налази су постављени од стране Елинор Осторм, која је за вишедеценијски рад о комонсима добила Нобелову награду у области економије. Осим рада Остромове и њених колега, дискурс о комонсима није постојао до почетка 90-тих година XX века, чак и међу радикалним групама мислилаца. Финансијска криза из 2008. године, која се трансформисала у серије мултидимензионалних повезаних криза, отворила је простор за критичка промишљања о структурама и институцијама западних друштава. У практичном смислу, криза је представљала простор за огромну пажњу и понову актуелизацију теме заједничком и практиковању заједничког - као системске алтернативе капитализму, у виду успостављања друштвене и економске организације на другачијим основама.

Тиме долази до заокрета у промишљању о заједничком као ресурсу (цоммонс), према глаголу који рефлектује праксу (цоммунинг). У анализу улазе друштвено-економске праксе, које су територијално укорењене. Са тиме су отворене серије дискусија о феноменима који могу бити разматрани из различитих теоријских полазишта. Заједничко (цоммонс) и практиковање заједничког (цоммунинг) је готово присутно свуге: у јавном простору, школама, заштићеним подручјима, породицама, фабрикама, улицама и готово свим другим различито дефинисаним институционалним оквирима.

Фундаментално важно за ре-продукцију заједничког, јесте да је заједничко (цоммонс) постал синоним за колективну репродукцију живота и пракси које га конституишу. Управљачке праксе заједничким претпостављају одређене поставке и улоге у друштвеном и економском животу.