Научнa сарадница Института економских наука Милица Кочовић De Santo, излагала је са позивом на догађају Commons, Commoning, and Social Change Workshop, одржаном у хибридном формату11. и 12. новембра 2023, где је присуствовало тридесет излагача у оквиру 9 сесија, организованих од стране School for Environment and Sustainability, Универзитета у Мичигену. Научни догађај, био је замишљен тако да се унапред припреми драфт истраживања и презентација, како би учесници могли да се упознају са истраживањима и благовремено припреме питања за квалитетну дискусију у оквиру самог догађаја. Главни говорници су били савремени водећи научници у области commons / commoning теорије Sheila Foster и Angelos Varvarousis.
Истраживања и закључке до којих су тимски дошли у оквиру ЕПИКА пројекта финансираног од стране Фонда за науку. Милица Кочовић Де Санто је представила у оквиру сесије 3, истраживањa на тему Rebellious spirit of the place re-creates commоning, након чега је отворена квалитетна научно-стручна дискусија.
Научни догађај је покрио разноврсне теме и закључке које произлазе из великог броја студија случаја, сектора, ресора и феномена. Излагањима су биле обухваћене теме практиковања заједничког са циљем управљања и развојем:
Студије о заједничком и практиковање заједничког долазе из хетеродоксних економских теоријских промишљања. Прецизније,институционална и еволуционарна економија представљају основна теријска полазишта у изучавању комонса. Поменута полазишта претпостављају мета аналитичке оквире и интердисциплинарност која је успостављена у оквирима друштвено-хуманистичких наука.
Најзначајнији налази су постављени од стране Елинор Осторм, која је за вишедеценијски рад о комонсима добила Нобелову награду у области економије. Осим рада Остромове и њених колега, дискурс о комонсима није постојао до почетка 90-тих година XX века, чак и међу радикалним групама мислилаца. Финансијска криза из 2008. године, која се трансформисала у серије мултидимензионалних повезаних криза, отворила је простор за критичка промишљања о структурама и институцијама западних друштава. У практичном смислу, криза је представљала простор за огромну пажњу и понову актуелизацију теме заједничком и практиковању заједничког - као системске алтернативе капитализму, у виду успостављања друштвене и економске организације на другачијим основама.
Тиме долази до заокрета у промишљању о заједничком као ресурсу (цоммонс), према глаголу који рефлектује праксу (цоммунинг). У анализу улазе друштвено-економске праксе, које су територијално укорењене. Са тиме су отворене серије дискусија о феноменима који могу бити разматрани из различитих теоријских полазишта. Заједничко (цоммонс) и практиковање заједничког (цоммунинг) је готово присутно свуге: у јавном простору, школама, заштићеним подручјима, породицама, фабрикама, улицама и готово свим другим различито дефинисаним институционалним оквирима.
Фундаментално важно за ре-продукцију заједничког, јесте да је заједничко (цоммонс) постал синоним за колективну репродукцију живота и пракси које га конституишу. Управљачке праксе заједничким претпостављају одређене поставке и улоге у друштвеном и економском животу.